Citati iz knjiga

Ovde mozete napisati omiljene citate iz knjiga koji su vam ostali u secanju. :)




Jedan od mojih omiljenih:
- Visoko, vise od svih , na belom stubu mosta, jedan grafit zasenjuje ostale, neizbrisiv.Na tom hladnom mermeru, plav kao njene oci, lep kao sto je uvek zelela.Njeno srce pocinje brzo da kuca.Za trenutak, cini joj se da svi mogu da je cuju, da svi mogu da procitaju tu recenicu, bas kao sto i ona u tom trenutku cini.
Tamo je, visoko, nedostizan.Tamo gde samo zaljubljeni stizu:
Ti i ja... Tri metra iznad neba.

"U redu.I sta cemo sad?",pitao je Erik.
Svu su pogledali u mene.Ja sam pogledala u njih.
"Pa,hm,napravicemo Plan",rekla sam.
"Plan?",rekao je Erik:"I to je sve?"
"A ne.Napravicemo Plan,a onda smisliti da oslobodimo svoju skolu.Yajednicki."Ispruyila sam ruku u sredini medju sve njih,poput nekog krelcaiy softbolskog tima."Jeste li uz mene?"
Afrodita je prevrnula ocima,ali njena je ruka prva poklopila moju."Da,ja sam uz tebe",rekla je.
"I ja",rekao je Dejmijen.
"Kao i ja",rekao je Dzek.
"Takodje",rekle su obe Bliynakinje istovremeno.
"I ja sam uz tebe",rekla je Stivi Rej.
"Ne bih to propustio nizasta na svetu",rekao je Erik,stavio ruku preko svih ostalih i nasmesio mi se gledajuci me u oci.
"Dobro,onda",rekla sam."Idemo da ih ugazimo!"A dok su svi oni urlali kao krelci,osetila sam kako mi se cudesni zmarcisire od vrhova prstiju i idu duz dlanova,i znala sam da cu,kad ih izvucem ispod naslaganih saka,otkriti potpuno nove fine tetovaze koje mi prekrivaju obadlana,kao da sam neka drevna egzoticna svestenica koju je njena Boginja kanom obelezila kao njenu miljenicu.I tako sam se,cak i usred tog ludila i iscrpljenosti i nereda koji mi je izokrenuo zivot,osetila spokojnom od slatke spoznaje da sledim put koji mi je moja Boginja namenila.
Nije taj put bilo lagan i sigurno je bio grbav.Ali svejedno,bio je to moj put i bila sam sigurna da mu je,kao i meni,bilo dato da bude jedinstven.

"Kako god sam prevrtao, ispada da nam se većina stvari dešava mimo nas, bez naše odluke. Slučajnost odlucuje o mome životnom putu i o mojoj sudbini, i najcešće bivam doveden pred gotov cin, upadam u jedan od mogućih tokova, u drugi će me ubaciti samo druga slučajnost. Ne vjerujem da mi je unaprijed zapisan put kojim ću proći, jer ne vjerujem u neki naročiti red ovoga svijeta. Ne odlučujemo, vec se zatičemo. Strmoglavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmjena, jednog određenog trenutka, kad nas
samo ta prilika čeka, jedina koja nas može sačekati u toku miješanja. Ne možeš je zaobicći, ili odbiti. Tvoja je, kao voda u koju padneš. Pa plivaš ili potoneš."

Nikad nisam razmisljala o tome kako cu umreti-mada sam proteklih nekoliko meseci imala dovoljno razloga za to-ali sve i da jesam,ne bih to zamisljala ovako.
Gledala sam,ne disuci,preko duge prostorije u tamne oci lovca i on me je ljubazno posmatrao.
Svakako je to bio dobar nacin da se umre,umesto druge osobe,umesto nekoga koga volim.Cak i plemenito.To bi moralo nesto da vredi.
Znala sam da sada uopste ne bih bila suocena sa smrcu da nisam otisla u Forks.Ali,ma koliko bila prestravljena,nisam mogla da primoravam sebe da zazalim zbog te odluke.Kda ti zivot pruzi san koji toliko nadmasuje sva tvoja ocekivanja,nije razumno tugovati kada mu dodje kraj.
Lovac se ljubazno osmehnuo kada je lanim koracima krenuo da me ubije.

-Skoro ce jedanaest,bolje se ukrcajte.
-Ne zaboravi da preneses nase poljupce Nevilu!-rece Dzini Dzejmsu dok ga je grlila.
-Mama!Ne mogu profesoru da prenosim piljubce!
-Ali ti znas Nevila...
Dzejms prevrnu ocima.
-Van skole da,ali u skoli je on profesor Longbotom,zar ne?Ne mogu da udjem na Herbologiju i da mu prenesem poljupce...